Ljudi koji jedu ribu jačaju mentalne funkcije i izlažu se manjem riziku da obole od moždanih udara, srčanih oboljenja, srčanih oboljenja i Alchajmerove bolesti.
Paralelno istraživanje univerziteta Bordeaux u Francuskoj i Rush u Čikagu (SAD), pokazalo je da ljudima starijim od 65 godina koji bar jendom nedeljno jedu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama mozak slabi 10% sporije, a ovima koji je konzumiraju dva do tri puta sedmično čak 13% sporije. Takođe, ishrana ribom smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, smatra se prevencijom srčanih i moždanih udara, te Alchajmerove bolesti.
Ribe na trpezi su i dobar saveznik u borbu protiv stresa, kao i za podizanje koncentracije, jer sve vrste sadrže vitamine B kompleksa (B1, B2, B6 i B12), koji su dragoceni za funkcionisanje nervnog sistema. Ribe su i bogat izvor mineralnih soli, a morske sadrže i jod, kalijum, natrijum i bakar. Kalcijuma najviše ima u krljušti, pa se zato preporučuje i sitna riba.
Nemasne ribe, poput oslića, bakalara, raže i lista sadrže manje od dva odsto lipida, dok zubatac, pastrmka, inćun i sardele imaju do pet odsto. Polumasne ribe kao što su tuna i sabljarka bogatije su lipidima (5-10%), dok masne, poput lososa, jegulje i skuše imaju više od 10 odsto. U nedeljniku Lancet, koji je jedan od nastarijih medicinskih magazina na svetu (osnovan je 1823.), objavljeno je istraživanje u kojem se kaže da konzumiranje takozvanih "masnih" riba pomaže našem mozgu u korišćenju serotonina, "hormona sreže" koji diktira naše raspoloženje, odnosno da postoji veza između omega-3 masnih kiselina i depresije.
Međutim, savet je da se ne preteruje s konzumiranjem riba koje su odgajane u veštačkim uslovima i tovljene da bi što brže porasle, jer imaju veću količinu masti od divljih, skupljenu ispod kože, pa je zato najbolje pripremati ih na roštilju i tako se rešiti viška kalorija i lipida. Inače, u prodavnicama se divlja riba od tovljene razlikuje po ceni, i izgledu. Tovljene ribe su jeftinije i približno iste veličine, za razliku od onih ulovljenih na otvorenom moru, jezeru ili reci, koje su skuplje i nejednakog izgleda.
Neki ljudi su sa razlogom izbegavaju ribu na jelovniku zbog toga što postoji mogućnost da je kontaminirana metalima prisutnim u morskoj vodi. Međutim, to ne važi u velikoj meri i za plavu ribu. Inćuni, sardele i skuše su dobar izvor belančevina i masnih kiselina, a zbog malih dimenzija su u nemogućnosti da akumuliraju veću količinu štetnih materija, pa se stoga preporučuje za konzumiranje. Teške metale najčešće imaju tuna, morski pas, te ribe poreklom su iz Baltičkog mora, pa ih nikako ne treba davati trudnicama i maloj deci. Takođe, s nutricionističke tačke gledišta, smrznuta riba ima prehrambene vrednosti kao i sveža, samo je iz kulinarskog ugla gledano nešto manje ukusna.
Hrono ishrana preporučuje ribu u svakom obliku. Prateći program hrono ishrane vi ne samo da brinete o svojim kilogramima, nego brinete o svom zdravlju.
Нема коментара:
Постави коментар